Odlučila mačka na odmor da ode,
a miševi kolo već po kući vode.
Taman je zatvorila od ulaza vrata,
četvoro se miševa već za ruke hvata.
Kuću mačka dobila da se o njoj stara,
bez ikakve pomoći i još manje para.
-Uzmi ovu kuću o njoj da se staraš,
nepitaj nas ništa, nemoj da nas smaraš.
Sa kućom smo spoznali Sizifove muke,
imaš zato od nas „odrešene ruke“.
Nas možeš da zoveš ako kuća gori,
ako možeš nešto od ruine stvori“.
Gleda mačka kuću zidovi od rupa,
svaka druga soba za rušenje šupa.
Sanitarni čvorovi k’o iz srednjeg veka,
kuhinja se raspada, prazna apoteka.
Da li da se prihvati il’ da stavi tačku,
ali ženska sujeta tu obuzme mačku.
-Ja se posla neplašim, prihvatam…dabome,
al’ pod jednim uslovom, da radim po svome!
Tako naša mačka sa početka pesme,
uhvati se posla kad već niko nesme.
I da skratim malo, mogu ja do zore,
mačka skoro rešila da ode na more.
I tek kad je krenula na put za Rimini,
vidiš odmah miševi nisu tako fini.
Al brzo će mačka s’ puta da se vrati,
nestašluk će neko debelo da plati!
Korisnik