Na jednom kolegijumu stručnih radnika u okviru firme, održanog 2005. godine, između ostalog bilo je i reči o slavi Ustanove i njenom svecu i zaštitniku. U trenutku dok se vodila burna diskusija, zazvonio je telefon. Osoba sa druge strane se predstavila kao sekretar Amfilohija crnogorskog, gospodin Nikčević. Na opšte iznenađenje i nevericu, zbog ove koincidencije, nakon kraćeg razgovora, on je predložio da naša slava bude Sveti Vasilije, zaštitnik bolesnih i nemoćnih, što je odmah i prihvaćeno.
Ubrzo nakon toga usledila je poseta naših radnika i korisnika manastiru Ostrog. Ona je trajala tri dana, tokom kojih je vršena služba posvećene korisnicima i Domu.
Ubrzo nam je stigla ikona Sveca, osveštana u danima uskršnjeg posta i sa posvetom: „Hristom sestri Ljiljani Bognić, osoblju i štićenicima Doma u Novom Bečeju, uz blagoslov i za uzbor nebeskog zaštitnika i iscelitelja Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca! Časni post 2005. g . prota Radomir Nikčević“.