Početkom februara u Domu je počela realizacija novog projekta. Reč je o terapiji zvukom. To je još jedan od pilot projekata Cecilije Scheiber, kojim se obogaćuju i unapredjuju ponude usluga korisnicima Doma. Ali pre svega, ovaj projekat donosi dobrobit samim korisnicima.
Projekat trenutno realizuje troje terapeuta, Dijana Lalić, Milica Mitić i Atila Šari.
Mi smo razgovarali sa Dijanom, koja projekat realizuje u takozvanom Srednjm domu, jednoj od tri lokacije na kojima se Dom nalazi.
Dijana nam je objasnila postupak terapije zvukom. U ovoj eksperimentalnoj fazi, ona radi sa dve grupe od po šest korisnika Doma. Grupa se sastaje dva puta nedeljno. Na seansi koja traje jedan sat, grupi se puštaju muzičke numere najrazličitijih vrsta (od klasične muzike do danas popularnih pesama). Na početku, terapeut daje instrikciju da se članovi grupe opuste i prepuste muzici koju slušaju. Potom je njihov zadatak da izraze svoja osećanja i impresije koje je su u njima pokrenuli zvuci koje su čuli. Način izražavanja je po individualnom izboru, bilo da je to crtež, pesma, meka zapisana rečenica, ili jednostavno izgovorena ekspresija praćena emocijom, neretko suzama ili smehom. Naravno moguća je i kombinacija više načina izražavanja.
Dijana nam je pokazala neke produkte seansi terapije zvukom – crteže i verbalne zapise. Sa žarom i uzbudjena govorila je kako je otkrila jedan novi svet. Prvo, zadivljena je bila kvalitetom crteža ili dubinom zapisanih rečenica, kao i snagom poezije. Ali najuzbudljivije, za nju je bilo otkriće skrivenog bogatstva osoba koje do tada nije poznavala. Naime, ona je znala te ljude i svakodnevno radila sa njima, medjutim sada je otkrila da oni imaju neke neočekivane dubine, neke tajne što ih nemo nose, neke sposobnosti koje se kod njih u svakodnevnom životu ne prepoznaju.
Dijana je u terapiji zvukom prepoznala jedinstvenu priliku za ljude čiji je život uskraćen za mnogo šta već samim tim što ih je sudbna dovela u Dom za duševno obolela lica. Prepoznala je priliku da oni iz sebe donesu na svet duboko u duši sakrivene, zaključane, iskrsle ali neizrečene emocije i poruke.
Eksperimentalna faza projekta terapije zvukom traje tri meseca, od početka februara do kraja aprila. U ovom trenutku, negde na polovini projekta, Dijana je već počela da koncipira i piše seminarski rad, koji će stručnoj javnosti predstaviti njeno iskustvo terapeuta i rezultate rada sa grupama. A njeno iskustvo, ako se izuzme ono sto je trezvena nauka, jeste veoma dubok potres izazvan otkrićem jednog novog sveta. Nošena tim uzbudjenjem, Dijana ima u planu da čaroliju terapije zvukom predstavi i gradjanima Novog Bečeja na performansu u Domu kulture. Time bi se postigao još jedan plemenit cilj – Novobečejci bi imali priliku da upoznaju svoje neprimetne sugradjane za čije prisustvo znaju ali ih nekako drže po strani. I da se možda zainteresuju za njih. A najvažnije, izvan ograde doma izašao bi glas koji bi bez terapije zvukom ostao izgubljen negde u duši. Da je mogao biti javno izražen, u životu tih ljudi, uvereni smo, sve bi bilo drugačije.
Goran Aksentijevic, novinar, korisnik projekta „Otvoreni zagrljaj“