Već godinama na dan svetog Valentina, 14. februara, u Domu se organizuje mala svečanost u vidu priredbe za korisnike i osoblje. Taj dan je, prema u svetu raširenom verovanju, dan zaljubljenih. Ove godine proslava je organizovana na I odeljenju doma. Predstavnici ostala dva odeljenja bili su, pored domaćina, publika predstave.
Priredbu su pripremili radna terapeutkinja i korisnici sa odeljenja. Bila je to po svemu neobična i različita predstava kako su je na kraju i prokomentarisali prisutni.
Na improvizovanoj bini u sali trpezarije nalazio se hor, a ispred njega jedan svečano ukrašen sto. On je predstavljao deo zamišljenog lokala u kome se dogadja radnja predstave. Dogadjaj je najavio član hora koji je glumio vlasnika lokala. On je poželeo dobrodošlicu svim gostima (publici) njegovog malog restorana. Objasnio je da za rezervisanim stolom na bini očekuje svoje stalne goste, jedan bračni par, koji samo što nije došao. Hor je zatim otpevao pesmu „Bolujem ja, boljuješ ti“ u čast slatkog sećanja na bol od ljubavi koji, prema rečima gazde restorana nikoga nije mimoišao u životu.
Zatim se u lokalu pojavio bračni par posle uobičajene peripetije medjusobnog peckanja oko toga da li on zna koji je praznik danas. Za stolom, ona ga je upitala da li je stvarno još uvek zaljubljen u nju, a on je odgovorio protivpitanjem, šta ona misli. Ona je odvratila da ne misli, već da zna, a zna da nije. Usledilo je retrospektivno češljanje njihove veze. Posdsetili su se kroz vrcavi dijalog da su zaljubljeni jedno u drugo bili dok je on nije prevario sa njenom najboljom drugaricom. On je prigovorio da mu se ona osvetila prevarivši ga sa njihovim zajedničkim doktorom. Bilo je to jedan jedan, a kakv je trenutno rezultat niko od njih ne zna, jer su prestali da broje, ali, složili su se da je važno da su i dalje u ljubavi .
Medjutim ona smatra da bi opet mogla da se zaljubi u njega ako bi on bio prema njoj kao na početku njihove veze. Njega, pak, kopka da li bi se tada opet pojavio neki doktor. Čuvši odgovor da je to nepoznanica, on konstatuje da je ovako bolje, i da stabilan brak ne mogu da zamene avanture zaljubljivanja. Ipak, bračni par se saglasio da nema ničeg boljeg od stabilnog braka, bez obzira na paralelne veze koje oboje imaju, a zaljubljenost ako dodje, kada dodje, kome dodje neka bude blagoslovena. Tim rečima se uz nazdravljanje publici i želju da zaljubljenost svima dodje što pre, završava ovaj mali dramolet.
Ali, tu nije i kraj. Vlasnik lokala objavljuje da ima još, i da kuća časti nekolikim pesmama koje će hor otpevati. Tako su se čule još tri pesme izmedju kojih je nekoliko korisnika odrecitovalo svoje sastave, pošto su se odazvali pozivu vlasnika restorana. Na kraju, ovaj je objavio fajront.
Čitava predstava je delovala skladno, držeći pažnju prisutnih u stalnoj budnosti. Bio je to zaista nesvakidašnji dogadjaj za sve. Ekipa koja je spremila predstavu ponudila je publici nešto zaista novo.
Dijana Lalić